Trtnaprtnjača o 'debelom prasetu'

Zapravo su to bili genijalni dečki – Maradona, Slišković, Gascoigne, Kantona, Romario, Prosinečki... Udarali su loptu na jedan poseban način, davali su igri svojim potezima jedan 'poseban' začin. Najčešće niti jedan od njih nije bio baš atleta, nije tu bilo snage i mišića, ali je svaki od njih u svoje vrijeme bio 'ekstra kvaliteta'. I zgodna meta britkih bekova sa izvrsnim znanjem rada sklekova... Sve što su radili na terenu radili su sa lakoćom, njihovi dodiri s loptom odisali su nekom posebnom mekoćom. Nije ih bilo lako čuvati unatoč tome što su na terenu trčali najmanje od svih, govorili bi im da previše puše, da su debeli, devijantni, ali na svakoj utakmici bi u jednom trenutku došli 'na štih', najčešće bi se radilo o odealnom pasu kojim bi samo dokazali klasu. Svatko od njih je u svakom trenutku mogao prelomiti utakmicu samo jednim lucidnim dodavanjem, driblingom, tehnikom, znanjem... Svaki od njih se borio sa nekim svojim porokom i svakog od njih su u svojim zemljama nazivali prorokom, spasiteljem nacije, kluba, posrnule reprezentacije... Navijači su uglavnom zbog njih dolazili na stadione i u njima vidjeli šampione, uglavnom se njima skandiralo, a 'njihove' iskrivljene izjave u novinama se interpretiralo velikim naslovom i slikom. Znali su se nositi sa pritiskom, ali i proglasiti medijsku šutnju. I na taj način pokazati ljutnju, neslaganje sa onime što o njemu misle 'oni koji ne misle'. Uvijek se za njih vezala neka predrasuda kao plod nečijih zabluda i to je na neki način bila njihova presuda. Srećom, svatko od njih je nakon svih tih zavrzlama, problema i galama izlazio još jači i ostali su heroji tribina, čuvari sudbina klubova čiji su ugled stvorili i na kraju se umorili... Čini mi se da je Luka Modrić zbilja kompletan nogometaš i da ima poseban dar, ali da je ono što su bili 'Oni' danas ipak Niko Kranjčar.