Trtnaprtnjača o tome kad ne znaš kaj bi sam sa sobom piši o trambvajima, laktovima i pogibeljnim startovima

Zgrbiš se negdje na kraju prenatrpane deve, naravno još te pospanost pere/ždere i nije ti lako vidjet tol'ku masu na lošem glasu kako u svojevrsnom metežu proziva te "proklete svinje, te niškorisne bandite, te ničije favorite"... Razlozi su kao uvijek svima jasni: "je*iga, zbog njih narod kasni"... I onda se masa nekako smiri, zažmiri, naoko razumije, "ima se u vidu" i kao progleda kroz prste jerbo stanice idu, tidudidudidu. Jedna za drugom kao one brlje za uzornu šankersku delegaciju, koje su olfo i za cirkulaciju... "Više nema mjesta za reakciju kad je ziher da masa kontrolira situaciju!"... Zanimljivo, nakon cijele tarapane odjednom sve stane sa strane kao rezervni lijevi bek koji se zagrijava uz aut-liniju i čeka da ga šefstručnogštaba pošalje u šmek... Onda kao po dogovoru dobiješ od neimenovane asanovićaljoške laktom u bubrek/znamdaideg koja ruši sve pred sobom da dođe do slobodnog sjedala koje je ugledala... "Dođe mi da je steram u klinac, jerbo to nije fer - jel tako, čika kondukter?" (29.11.2003.)